Topola

151

засићености. Ако бисмо хтели графички преставити и однос свих засићених и незасићених бојних нианса према светломе, моралп бисмо узети четврту димензију y помоћ, т. ј. морали бисмо тачку светлог ставитп ван тродпмензионалног октаедра y четврту димензпју и повезатп je правпм линијама са сваком тачком y овом последњем. На тај начпн била би престављена π четврта могућа особпна бојних нпанса, њихова сјајност. Од чињенпца y области чула вида, које су од битног значаја за теорију постанка чулних квалитета вида, поменућемо овде ових шест : 1.) комплементарност боја, 2.) појаве контраста, 3.) феномен адаитације, 4.) Пуркињвдев феномен, 5.) слепило боја, 6.) индпректно гледање. Под комплементарним бојама разумеју ce оне боје које ce, помешане, неутрализирају, т. ј. дају бело. У кругу боја може ce лако одредити која je боја с којом комплементарна : то су наиме оне боје које леже на супротним странама истог пречника, кад ce на периферији круга узме десет бојних нианса заједно с пурпурном (на име пурпурно, љубичасто, индигоплаво, плаво, зелено-плаво, зелено, зелено-жуто, жуто, неранџасто и црвено, в. сл. 23). Комплементарне боје су пуриурна ii зелена, љубичаста и жуто-зелена, индигоплава ii жута, плава п неранџаста, зелено-плава и црвена. Као што видимо, комплементарне боје нису потпуно квалитативно супротне. Тако, место да je плав-о комплементарно жутом и обрнуто, имамо индиго-плаво као комплементарно жутом и, затпм, неранџасто као комплементарну боју плавоме. Дакле правци оступања комплементарних боја од супротних боја конвергирају на кружној линији (в. сл. 23). Мешање комплементарних боја може ce извршпти на два начина : илп мешањем самих етарских зракова, или кретањем обојених површина тако да на истом месту мрежице и y исто доба постану утисци двеју боја. По првом начину изводи ce поклапање одговарајућих зракова из два разна спектра, a на сличан начин могу ce помешатп и свих седам боја y спек-