Topola

152

тру тиме, што he ce зраци једног опектра покупити једном новом призмом на једно исто место. Вило да ce измешају само две комплементарне боје, било да ce измешају свих седам спектралних боја, увек ce боје неутрализирају, само што je бело, добпвено из две боје, мање бело, дакле ближе сивоме, него бело добивено из седам боја. Зелено н пурпурно дају бело, које je беље од белог задобивеног мешањем ма које друге две боје изузев бело добивено мешавпном свих седам боја. Други начпн мешања комплементарних боја састоји ce y томе, што ce један колут, чијп су секторп наизменце обојенп двема комплементарним бојама, окреће врло брзо око своје осовнне, тако да ce утисак једне боје задржн на мрежици и помеша с утпском друге боје. Кад ce боје спектра, које леже између две комппементарне боје, измешају, онда оне дају међубоје y спектру. На пр. из зеленог п црвеног. који нису комплементарни, можемо добитн према квантитету, y коме их мешамо, жуто ii жутозелено. Комплемснтарно спајање боја није физикално спајање, јер то није спајање две врсте простих таласа y трећн сложен талас (пошто ce талас жутог или неранџастог ii ли ма које друге бојне ниансе y спектру не може никаквим срествима раставитп на простпје таласе), већ je ово спајање спајање y физиолошком смпслу. мп ту помоћу два зрака производимо често исту ону боју коју можемо произвестп п помоћу само једног зрака. Ово je важно утврдитп с тога што оваквим мешањем боја можемо из три згодно изабране боје произвести све остале ниансе спектра поред белог, које

сл. 23.