Topola

161

налазп y штапићима. На основу ове две последње претпоставке Крисова теорија објашњава лако Пуркињијев феномен као п слепило боја. Тотално слепи за боје Hanne το су они којима недостаје апарат чеппћа ; отуда ce објашњава y исто доба и врло важан факат да оваквп слепи беже од јаке светлости. Крисова теорија налази ce изложена y од њега написаном одељку „Die Gesichtsempfindimgen“ y W. Nagel’s „Handbuch der Physiologie des Meuchen“, ΠΙ-er Bd. „Physiologie der Sinne“, s. 266 —74 и y Ebbinghaus, „Grundzüge der Psychologie“ 2-te Aufl. I-er Bd. s. 278 —80. Општи недостатак свих наведених физиолошких теорија постанка видних сензација лежн y неразликовању светлог од осталих боја, нарочито од белог. Пошто светло стоји y најтешњој вези са опажањем дубине (види о томе § 27), то ce тачна теорпја физиолошких процеса на мрежици, који условљавају видне сензације, може поставити само y вези са проблемом физиолошког супстрата дубине на мрежици. Међутим, као што ћемо видети, о овоме супстратуму ми не знамо нпшта. У опште узев, тачна теорија физиолошких процеса на мрежици биће да je много комплициранија него што су Херингова и Крисова теорија, али je вероватно да he она y себи садржавати елементе обеју ових теорија.

ДРУГИ ОДЕЉАК Емоција.

§ 21 0 епементарности емоције Елементарност емоције није призната с истом једнодушношћу с којом ce признаје едементарност сензације. Има психолога који или одричу елементарност емоције и сматрају je за особину сензације, или одричу ту елементарност y смислу првобитне датости емоције y непосредној свести, објављујући емоцију за секундаран продукт сензадија. Према томе y односу на елементарност емоције имамо три теорије. По пр-

ПСИХОЛОГИЈА