Topola

178

смислу тврдећи, да je свако осећање првобитно везано за преотаве и да поједини осећаји добијају своју емоционалну вредност на основу престава, које изазивају. Ово тврђење међутим погрепшо je већ из тога, што, као што ћемо видети (упор. § 31), преставе нису ништа друго до сензације слабијег интензитета, те према томе ако су могуће емоније, које су условљене преставама, онда морају бити могуће и емоцпје, које су условљене директно самнм сензацијама. Да допста постоје проста чулна осећања, то ce да показатп за све поједпне осећајне групе, које смо познали y § 15 —20. Најјача осећања везана су за виталне ocehaje: осећање глади, жеђи, сексуална осећања (сексуална пожуда п полпо задовољство) и др. спадају овде Сва су та осећања y свести јасно везана за ocehaje оних органа, y којима постоје одговарајуће телесне дражи. Овде долазп п опште жпвотно осећање, које налазп свога пзраза y осећањима свежпне и малаксалости. здравља п органске нелагодности. Ова последња осећања истина нису онако одређено локалпзирана као пређашња, али ипак њпхов однос на ocehaje условљене органпзмом несумњпв je. Што карактерпше сва ова. осећања везана за впталне ocehaje, το je слаба квалитативна одређеност одговарајућпх сензацртја (та неодређеност долази код јакпх емоција од јачине емоционалног елемента, код слабих од неодређене екстензивностп тога елемента и слабог пнтензптета одговарајућпх сензацпја). Са виталнпм осећајима стоје y најтешњој везп осећања везана за ocehaje бола (о овпма види § 15), топлоте и хладноће с једне п за ocehaje укуса п мирпса са друге стране. Осећања везана за ocehaje бола (спољашње и унутрашње) најјаче су емодпје, које су нам уопште дате, п њпхова одређена локалпзација п везаност за ocehaje несумњпва je, ма да je квалитет ових последњпх услед велике јачпне емоцпоналног елемента нејасан и неодређен. Ocehajn топлоте и хладHohe такође су везанп са одређешш емоцпјама, п то ocehajn топлоте, ако нису сувпше јакп, са емоцпјом задовољства, ocehajn хладноће, ако нпсу сувпше