Topola

179

слаби, са емоцијом бола. За ocehaje притиска као и мускуларне ocehaje везане су такође каткада емоције (глатке површине изазивају осећање задовољства, рапаве бола, тешки терети изазивају бол и т. д,). За осећаје укуса везане су такође одређене емоције : слатко je на пр. везано са осећањем задовољства, горко са осећањем бола. Код ocehaja мириса везаноот емодије за сензацпју тако je несумњива и јасна, да ce ту чак може говорити и о томе, да сензације одређеног квалитета готово увек изазивају одређена осећања, што показује и квалитативна подела мириса на пријатне и непријатне. Велика емоционалност ocehaja укуса и мприса долази, као што смораније видели (упор. § 16), одвезе одговарајућих чула са органским функцијама храњења ii дисања. Али чулна осећања постоје и код ocehaja виших чула, ocehaja слуха и вида. Пошто пак ова чула не служе непосредно животу организма (ма да и она стоје пндиректно y његовој служби), то осећаји њихови одн. комплекси тих ocehaja могу дуже да трају y свестп a да ce њихова емоцпонална вредност не измени. С тога чулна осећања везана за ocehaje ових чула имају, с малим изузетком, особит карактер и називају ce с тога простим естетичким осећањима. Ta су осећања пријатна и нису никада онако јака својим интезитетом, као чулна осећања нижих чула. Проста естетичка осећања двојака су; она су везана или за поједине чулне квалитете, поједине сензације слуха и вида као такове, или за комбинације њихове y простору и времену, односно за просторну и времену форму тих комбинација. Уопште говорећи поједини тон, ако није сувише јак, изазива осећање пријатнога, a шум осећање непријатног, међутим може ce тврдити и то да високи тонови као тонови изазивају осећање задовољства, док ниски тонови имају y емоционалном погледу нечега негативног y себи. Код боја отворене боје везане су са већим осећањем задовољства од неотворених, a тако зване прљаве боје (сличне сивој) често су везане са осећањем бола. Међутпм емоционални карактер боја друкчији je, кад ce налазимо y окопини