Topola

обојеној једном бојом, него ако су боје дате y свстДрм тродимензионалном простору као појединачне површпне. У првом случају жуто нам ce несумњиво дск пада a плаво изазива осећање нелагодности, док γ другом случају' и плаво може као и жуто бити „дражесна“ боја. Уопште узев, емоционална вредност боја мења ce, кад више боја y исто доба-дејствују као целина (хармонија боја), a το исто важи и за тонове (конзонанција и дисонанција). Проста естетичка осећања везана за просторну форму боја и времену форму тонова ова су. Симетрично подељенп геометријски облици допадају нам ce, тако исто праве лпније подељене по пропорцији т. зв. златног пресека (т. ј. тако да ce мањи део праве односп према већем као већп према целини) као и геометријске фигуре чпје стране (нпр. код правоугаоника) стоје y пропорцији златног пресека, на послетку допада нам ce ii низ сличних геометријских фигура, чије стране наизменпчно стоје y идентичнпм квантитативним односпма. Осим тога и формални принцип једпнства y разноликости игра при овом допадању геометријскпх фигура велику улогу (тако кружна лпнпја више ce допада од праве). Код тонова тонови којп су ритамски подељенп y групе више ce допадају од сукцесивних тонова, код којих нема ритма (ритмизирање бива или пнтервалпма, који постоје пзмеђу поједпнпх група, или наглашавањем одн. појачавањем почетних или завршнпх чланова сваке групе). Тако псто допадају нам ce и ритмички покрети екстремитета и тела прп ходу, игри и т. д.

180