Topola

188

фиксацнона тачка, преставља основну раван (Херинг je назива Kernfläche). Закон о диспаратнпм местима на ретини не вреди апсолутно ; ако je диспаратност мала, нема двојних слика. Геометријско место свих тачака y спољнемпростору, које ce виде једноставно, зове ce хороџтером. Одредити облик хороптера тежакје математички задатак, јер тај облик може бити конус, цилиндар и т. д. према положају фиксационе тачке y спољњем простору. Тај положај фиксационе тачке y спољнем простору може ce мењати и то због способности ока, да ce акомодира. Акомодадија ока долази од способности мењања кривине сочива (као што je το први Хелмхолц показао). У колико je фиксациона тачка ближа оку y толико крпвина сочива мора бити већа, да би слпка њена на мрежици била потпуно јасна, што ce постиже већнм напором мускула, који регулирају акомодацију ; зато мп и осећамо гледање y даљпну као гледање без напора. Кад ce гледа са оба ока, онда уз покрете акомодапије придолазе још п покрети конвергенције. Конвергенцпја ce састојп y управљању линија вида (т. ј. лпнија, које спајају фиксациону тачку са местом најјаснијег впда y сваком оку) на псту тачку тако да ce оне y њој секу. Важно je међутим овде утврдпти, да субјективнп центар простора вида, или оно место y субјективном простору, y односу на које (нлп, тачније речено, y правцу којег) ми опажамо даљину фикспране тачке, лежи на средшш пзмеђу оба ока, тако да ce лпнија вида (или линија оријентације) при бпнокуларном гледању не поклапа ни са једном од линија вида при монокуларном гледању. Помоћу шест мускула креће ce свака очна јабучица y разним правцнма, прп чему су покрети једног ока механички везани за покрете другог (покретп акомодације нису независни од покрета конвергенцпје). За објекте, чије слике падају на место најјаснијег вида, каже ce, да ce y субјективном проотору налазе y пољу директног вида; за објекте пак, чије слпке не падају на места најјаснијег вида, каже ce да ce налазе y субјективном простору y пољу индиректног впда.