Topola

194

И το по Херингу опажање телесностп има свој супстрат y местпма која су довољно близу идентичним местима на мрежици, y оним местпма дакле чија je диспаратност мала, док неидентична места, чија je диспаратност велика, пронзводе двојне слике. За доказ овога свога тврђења позива ce Херинг ii на стереоскопско гледање. Стереоскоп je апарат, y коме ce две перспективне слике једног истог предмета (т. ј. слике предмета, од којих једна одговара опажању левим a друга десннм оком) стављају пред очи тако, да nx ове спајају y једанрељефан опажај, који је потпуно раван првобптном опажају одговарајућег тела. То ce постпже или са два огледала нагнута под углом од 45° на заједничку линију оријентације оба ока (Хупстонов стереоскоп) или са две призме, чпје су ивице преламања окренуте једна другој (Брустеров стереоскоп). Херинг објашњава феномен стереоскопског спајања слика на тај пачпн што по њему (прп једном одређеном стереоскопом произведеном конвергентном положају лишгја вида) перспективне слике једног предмета производе на мрежицама оба ока исте слпке, које би пропзвео сам предмет фиксиран са оба ока. На основу тога закључује Херинг, да разлог за опажање телесности, рељефности одн. треће димензије лежи y опште y диспаратним сликама обе мрежице, да je дакле опажање дубине могуће само y бинокуларном гледању. Ово иоследље тврђење међу тим несумљиво je погрешно. Пз феномена стереоскопског спајаља персиективних слнка мп можемо само закључити, да ce опажање дубпне и рељефа при бинокуларном гледању јако повећава, као што y опште при томе гледању све просторне димензије постају веће и квалптативне контуре предмета јасније. Опажање дубине и рељефа међу тим постојии прп монокуларном гледању, о чему ce сваки може уверити кад затвори једно око. Физиолошки супстрат за опажаље дубине мора дакле постојати и код монокуларног гледања. То y осталом следује индиректно и из тога, што je Херинг пстина y стању, да на основу својих претпоставки објасни опажање ближихи даљпх тачака од фиксиране тачке одн. основне равни. али нпје y стању да објасни саму даљину ове последња од оба ока. Што ми фпксирану тачку одн. тачке y основној равни впдимо на извесној даљини пред очима, томе разлог може лежати само y физиолошком супстратухху дубпне y монокуларном гледању.