Topola

(одн. нашег субјективног центра просторног опажања) π опажене граничне површине. Осим наведеног математичког аргумента за опажање дубине могућа су још друга два. Њих he чпталац наћи y мојој расправи „Ueber die Wahrnehmung der Tiefendimension,“ Archiv für systematische Philosophie“ 1906, s. 540 —550. У истој расправи наћи he читалац и опширну дискусију математичкпх аргумената за опажање дубине, које je поставио Штумф (у књизи „lieber den psychologischen Ursprung der Raumvorstellung“ 1871, s. 176 —183). Жсихолошки аргумент за опажање дубине налази ce y овом делу Штумпфовом, a y горњој формулацији y мојој расправп („Archiv für syst. Philosophie“, 1907, s. 34). Емпиристички аргументи против опажаља дубине најбоље су изложенп код Липса (упор. Th. Lipps, „Psychologishe Studien“, 2. Aufl. 1905, s. 83—194), n, y скраћеном облику, код Ебингхауза („Gmndzüge der Psychologie,“ 1. Bd. 2-te Aufl. s. 446 ff), a тп cy аргументи опширно продискутовани y мојој расправи („Archivfür syst. Philosophie“ 1906, s. 540—552 и „Arch. f. syst. Phil.“ 1907, s. 27 —29). » Емпиризам ce y свом одридању непосредног опажања дубине често позива на децу п на опериране спепорођене. Обично ce на име тврди за децу да хватају руком за месед зато што им je месец тако близак, да ое може дохватити. Међутим хватање за месец не доказује близину његову. Дете хвата за месец из навике да хвата руком за све' што види око себе. Тако ce исто за опериране слепорођене тврди, да они опажају објекте сасвим близу ока, да не разликују куглу од коцке ii т. д. У ствари ово последње показује само да они не умеју исказати оно што опажају : слепорођени шша куглу и коцку не да би опазио њихову разлику, већ да би разлику, коју опажа, изразио y своме дотадашњем језику пипања, на који ce je навикао. Из свега досадашњега о димензији дубине реченога излази, да je нативистичко учење о њој тачно. Преставници нативизма не слажу ce међутим y питању о томе, да ли ce дубина опажа и са једним a не само са два ока. Херинг, највећп преставник нативистичке теорије, тврди, да ce дубина опажа само y бинокуларном гледању, иошто по њему физиолошки супстрат дубине лежи y неидентичним местима обеју мрежица.

193

ПСИХОЛОГИЈА