Topola

202

За слепе y ужем смислу имају ce према томе сматрати само слепи друге п треће групе. Битна разлика y простору чула пипања између њих и окатих je y томе, што су њихови ocehajn пипања, за разлику од. ocehaja пппања код ових последњих, услед веће осетљивостп за локализацију утпсака, пунктуалнији и интензнвнији. То ce најбоље показује на азбуци слепих, која je нађена тек после многих огледа. G почетка ce на име мислило, да je простор слепих контннунран на исти начин као простор код окатих, п зато je начпњена азбука за слепе по принципу, да ce сукцесивно пппањем опазе облпци слова која опажају окатп (ова. су с тога била начпњена испупчена). У пракси ce по казало, да je такво читање врло тешко и да je таква азбука неупотребљива. Затпм су лпнпје слова окатих пзрађене дпсконтинупрано, пунктуално (из пспупчених тачака). Резултат je остао псти. Најзад je jeдан слепорођенп (Брај) пронашао праву азбуку слепих, која je врло лака и помоћу које слепп читају исто тако брзо као и окати. Слова ce наиме шшу y тој азбуци на тај начпн, што ce једним пгластпм врхом праве удубљења на хартијп, затим ce хартија изврне па ce читају постала пспупчења. Ta азбука слеппх почива прво на принципу, да je простор слепих дискрнтпнуиран (зато су слова тачкаста), и, друго, на принципу, да ce шест плп мање од шест тачака, згодно поређаних y групу, лако п брзо могу распознатп пппањем. На прпмер A je маркирано са једном тачком ® е« »9 99 A=eВje =© С = F= · Р= e п. т. д. 9 0 азбуци слепнх види опширније y W. Wandt, „Grundzüge der physiologischen Psychologie,“ 5-te Aufl. 11-er Bd. s. 468 f. Дпсконтинуитет ocehaja пипања лако je разумљив код окатих зато што ту ocehajn вида чпне континупран простор, y који ce локализирају осећајп шшања; али код слепорођених je тешко објаснпти како они стварају преставу простора из сампх дисконтинупраних сензација шшања као таквих. To je још могуће учп-