Topola

203

ттиттт кол слепорођенпх с мраком. Слепи ове класе наиме опажају пред својом главом једну мрачну површпну y којој постоје мале диференције белог и сивог,. a пред том површпном налази ce сензација тродимензионалнога провиднога (тај ce осећај провиднога не јавља међутим код слепих никада као површински рефлекс као код окатих). Код слепих с мраком постоји дакле и ocehaj дубине. Кад окатп додирне руком сто г онда он локализира ocehaj пипања онде где ce додирује опажај руке с опажајем стола, Код слепога пак с мраком ти he ce осећаји морати локализирати y самој црној површини, она he бити место њихове субјектпвне локализације. Из тога ce види да he дистанцпје између дисконтинуираних ocehaj a пипања код слепога с мраком битп мање него код окатога. Али je врло тешко замислитп постанак опажања простора пппања код слепорођеног без мрака. У том погледу изгледа да су могуће само следеће две хипотезе. Или ce може тврдити да he ce осећаји пипања, који су код окатог и код слепих прве и друге класе дисконтинупрани, спојити y један континуиран простор, који би био чист простор пипања и y коме би дисконтинуитету ocehaja пипања, код осталих слепих и код окатог одговарао већи интензптет појединих пунктуалних ocehaja пипања y томе простору (који би по велпчини својој престављао један просторни минимум упоређен са простором код окатог и код осталих слепих). Или ce може претпоставити једна засебна група ocehaja, која би код ових слепих заменила ocehaj е вида y њиховој просторној функцији. И доиста има психолога који тврде, да постоје такви ocehaj и код слепих треће класе, и да су то ocehaji-i „шестога чула“ или вестибуларног органа Гкоји код окатих служи, као што смо видели упор. § 19 оамо на чисто физиолошки начин за ориентацију a код слепих треба да има и психолошки значај). Доиста нађено je y два до три случаја код слепих друге и треће класе, да je вестибуларни орган развијенији него код окатих, алп претпоставка одговарајућих ocehaja сасвим je хипотетична .