Topola

216

Вунту, за утиске чула вида око 290 aза утиске чула шшања и слуха око 210 хиљадитих делова секунде, док мускуларна реакција за прве износи 180 a за друге око 110 хиљадитих делова секунде (при томе треба имати на уму да ce код сензоријапне реакције јављају и т. зв. ране плп доцне реакције, a затим и да су величине обе реакцпје за разне индивидуе различне). На основу величпне трајања сензорпјалне просте реакције и величпне трајања најпростије сложене реакцпје да ce лако (одузимањем мерног броја прве од друге) одредити време трајања акта упознавања, и, даље, на слпчан начин из мернпх бројева трајања одговарајућих сложенпх реакцпја време трајања једног простог изборног акта, време трајања асоцијација двеју престава и т. д. На тај начин нађено je да акт упознавања једне боје износи 30 хиЈвадитих дел. секунда. акт упознавања једне кратке речи 50 хиљадптпх дел. секунда, избор између два покрета 80 хиљадитпх дел секунда, избор између десет покрета 400 хиљадитих дел. секунда, и да време асоцпјације двеју престава износи 300 до 800 хиљадптих дел. секунда. Реакциони експерименти y Психологпји воде, као што je раније поменуто (упор. § 5 ), своје порекло од факта тако зване „личне једначпне“ астронома. Још при крају осамнајестог века на име констатовано je, да разни посматрачи астрономски не виде пролазак једне звезде кроз меридијан (одн. кроз одговарајући конац y дурбину) y псто време, т. ј.да они ne пдентифицирају подједнако утисак чула вида и утнсак чула слуха (који постаје ударом клатна на сату, којпм ce утврђује време пролаза звезде), и да y том погледу постоје сталне дпференције пзмеђу поједпнпх посматрача (та ce стална диференцпја назива „личном једначином“). Опшпрније о факту неслагања астрономских посматрача (одн. о разлици тако зване старије „методе ока п уха“ п новпје методе ока π региструјућег апарата) као и о реакционим експериментима y опште наћп he читалац y W. Wundt, „Vorlesungen über die Menschen-und Thierseele“, 4-te Aufl. 1906, s. 294 —315 n „Gmndzüige der physiologischen Psychologie“, 5-te Aufl. Ш-ег Bd, s. 377 —476.