Topola

217

§ 28 Опажање промене и кретања Опажање кретања п промене стоји y тесној вези са временом. У свестп постоје две врсте промена; квалптатпвна промена и кретање. При квалитативној промени пшчезава један садржај свестп са места, на коме je y свести дат, ито пшчезава потпуно. Кретање ce пак састоји само y променп места једног оадржаја, прпкретању један садржај, остајући као такав непроменљив, ишчезава с једног датог места y свести (одн. y простору) ц јавља ce на другом месту y свестп. Кретање постоји само код просторнпх одн. распростртих и то континупрано распростртих садржаја, пошто при кретању места, y којима ce свеснп садржај сукцесивно налази, леже непосредно једно до другог. Не постоји дакле опажање кретања код чула шшања, чула слуха итд., већ само код чула вида. Да ce осећаји пипања не могу кретати, лако je уверити ce. Кад покренем прст, ja знам објективно да оам га покренуо чак и кад држим очи затворене, јер то закључујем на основу ocehaja пипања, али не зато, што би ce ти осећајп пипања кретали, већ зато што ce све нови осећаји пипања јављају на новим местима y простору вида. Кретање као факат непосредног искуства изгледа међутим немогуће. Кад ce једно тело покрене с места A на место В, како можемо опазити да ce оно покренуло? Док je на месту А, ja га опажам, али оно тада мпрује, тако исто ja га опажам и y новом месту В, јер оно ii ту мирује ; али како га могу опазити кад je y прелазу од A ка В, кад није ни y A ни y В ? Изгледа да je το немогућо. И доиста има психолога који тврде, да ми не опажамо промену, већ само закључујемо на њу; по њима ми опажамо само промењене односе, a не оамо промену, ми закључујемо да je тело прешло од места A на место В. али сам прелаз као такав не опажамо ; тако исто ми закључујемо да je, кад место белог (у простору вида) постане црно, бело ишчезло a црно постало, апи не опажамо ни ишчезавање бепог ни постајање црног. У оба случаја ми по њима на основу слике сећања пређашњег утиска закључујемо на