Topola

222

ције y једном датом моменту свести (упор. § 21), као π y временом ннзу промена, услед неопажања временог тока (упор. § 27), множина апстрактних једпница нема свог корелатума y непосредном искуству. Ближе посматрање множпне y непосредном пскуству y горе наведеним случајевима показује нам међутим, да je y њима, строго узев, апстрактна аритметичка множина, која je (као ред т. зв. природних бројева 1,2, 3,4, δ, 6, n, . . . .) без краја, дата само једним својпм минималним делом, односно даје могуће констатовати број јединпца y једној од овпх конкретно опажених множина само ако je он довољно мали, и то ако износи пли 2, или 3 или највшпе 4 (в. сл. 25). Износи ли број тих једпнпца више од четпрп

сл. 25.

(нико н. пр. не може једним погледом констатоватп колики je број тачака y сл. 26 упор. и § 40), онда ce тај

сл. 26.

број да констатовати само бројањем, т. ј. или сукцесивним фиксирањем сваке поједине јединице y одговарајућој престави (закоју je везана чујна или нечујна бројна реч) или сукцесивним делењем такве множине y групе од 2, 3 или 4 члана одн. фиксирањем сваке такве групе y одговарајућој преставп (за коју je такође везана бројна реч). Како je међутим y овом последњем случају потребно констатоватп колико целокупна множинасадржпјединица, то ce даље на сваку од поједпнпх њенпх група мора прпменпти првп начпн бројањат.ј. сукцесивно фиксирање сваке поједпне једпшше. Синтезу овпх јединица пак y број немогуће би бпло пзвестп, кад бп већ избројане јединпце y пмагпнацијн потпуно пшчезле. што опет y крајној инстанцпјп не значп нпшта друго до, да бп та сннтеза била немогућа, кад не би бпло могуће бар за извесне групе јединица констатовати y јецном моменту коликп пм je број. На тај