Topola

221

једпначним распростртим сензацијама, које ce својим квалптетом разликују од околине (један бео квадрат пли бео круг y црној површинп и т. д.), сваки такав чулни утисак међутим као раопрострт дељив je, није дакле поШпун корелат апстрактне недељиве јединице. Од нераспростртих ocehaja опет (тон, укус, мирис) не може ce нн за један тврдити да je корелат ове последње, једно с тога што je њихова нераспростртост сумњива (могло бп ce н. пр. за сваки тон тврдити, да ce састоји пз множине дисконтинуирано y простору вида одн. простору жмагинације размештених нераспростртпх елементарних тонова), друго зато штоје сваки од њих несумњиво пнтензивно дељив ; са овог последњег разлога не могу ce ни осећања бола и задовољства, и ако су она несумњиво нераспрострта, сматрати за ко релатуме апстрактне аритметичке јединице. Тако исто ни y времену не лежи потпун корелат апстрактне аритмотичке јединиде: истина да je y времену сваки момент садашњости апсолутно недељив (в. о томе § 27), алп ми опажамо времене промене увек на конкретним психпчким садржајима, a ови су. било да ce налазе y просхору одн. да су распростртп, бпло да су нераспрострти, дељиви, опажена промена на њима садржаваће дакле увек y себи више симултано датих промена, неће дакле бити потпун корелатум апстрактне аритметичке јединице, која je апсолутно недељива. Ипак опажена промена ближа je овој последњој од ма кога психичкога садржаја, јер je она бар y једном погледу, y погледу сукцесивном. апсолутно недељпва. Множини апстрактних недељивпх јединида одговара y непосредном искуству множина конкретнпх дељивих јединица; y простору вида множина распростртих видних сензација, које ce разликују својим квалитетом од квалитета своје неиосредне околине (прп томе оне могу бити међу собом квалитативно једнаке, н. цр. више белих квадрата на црној површшги), y простору шгаања множина дисконтинуираних распростртих ocehaja пипања, међу тоновима множина тонова, који ce y исто доба (на разним местима простора вида) чују и X. д. У области емоције пак, услед једпничнооти емо-