Topola

224

страна споја спореднија je од садржајне, зато и њиховп садржајни спојеви имају већу важност. Тасеважност још више потенцпра услед естетичког значаја њиховог. У сваком оадржајном споју тонова јављају ce наиме извеснеквалитативнерелације садржаја, којпх y појединимчлановима као таковим нема. Ta квалитативна страна споја тонова, чији су чланови симуптани, назива ce хармонијом , a квалитативна, страна споја тонова, чпји су чланови сукцесивни, мелодијом. Поред квалптативне нарочиту емоционилну вредноот има и квантитатпвна страна ових спојева (код сукцесивнпх спојева она лежп y ритму њиховом). Најпростији пример оимултаних тонскнх спојева (акорда) лежи y двојнпм акорднма. Квалитативна релација тонова y овим пооледњим има нарочитог емоционалног значаја и назива се конзонанцијом , ако je емошзја, која прати акорд, задовољство, a дисопанц.ијом, ако je та емоција бол. Међу двојнпм акордима музичке октаве, тако званим интервалама (којих има осам. као и одговарајућих тонова, a чија су имепа: прима сс, секунда cd, терца се, кварта cf, квпнта cg, оекста са, септимасћ и октава cc’), конзонантни су прима, октава, квинта, кварта, терца и секста, a дисонантни су секунда и оептима. Упоређивањем конзонантних п дисонантних интервала са бројиим односпма међу бројевима треперења њиховпх тонова налазимо, да су конзонантне оне интервале код којпх су ти релативнп бро јеви мали a дисонантне оне код којих су они релативно велики (тако упор. §l9 с:d= 8; 9, с;ћ = 8:1б док je с : с = 1 : 1, с ; е = 4 : б, и т. д.). Објашњење постанка конзонанцпје п дпсонацпје не може ce рећи још да je нађено. Постоје y главном трп таква објашњења : метричка теорија, Хелмхолцова теорија интермиШације и Штумфова теорија сшапања. Метричка теорија најпростија je од свију: по њој наша душа налази допадања y малим релативнпм бројевима, којп одговарају бројевима треперења поједпнпх тонова двојних акорда, a не допадају јој ce великн бројевп y бројним односима ове врсте. Међутим ова теорпја, бар y овој формп y којој je постављена, не може ce нп