Topola

234

спољашњег) искуства, ипак je оно што она значп један појединачан објект. На суцрот слиди сећања и фантазпје пак слика мишљења није индивидуална, јер она ce односи на множину нндивидуалних објеката обухваћених логичким појмом, који je y њој изражен. Даље су олика сећања п слика фантазије упоређене са сликама мишљења конкрешне, док су ове последње апсШракпте, јер објекти, накоје ce односе оне прве две, егзпстирају или могу егзистирати као такви y реалном свету, док логпчки појам као такав не може имати самосталну егзистенцпју (не може ce замислити да егзистиракао појединачна конкретна ствар). С друге стране опет слике сећања и слике мишљења упоређене са сликама фантазпје односе ce на нешто што je сШварно, што фактпчкп егзистира (бпло' као појединачна ствар било као заједнпчка особина впше ствари), док ce слике фантазије односе на нешто што фактички не егзистпра ; оне прве две могу ce с тога обележити као сШварне за разлику од трећих као замишљених. Слике сећања упоређене са сликама фантазије и мпшљења престављају чисту репродукцију онога што je ранпје било y опажању, док ове последње престављпју нешто што je ново, чега y опажању нпје било, оне су дакле продуктшвне. Да су слике фантазпје продуктивне, то не треба нарочпто доказпватњ y томе ce и састоји њпхова примарна разлпка од слика сећања (в. § 35). Да су пак п слпке мпшљења продуктпвне,. да ce лако увидети пз следећег. Пошто ce наше првобптно опажање односп само на поједпначне ствари, то нам y њему самом нпје дато оно што сачињава садржину логичког појма, до свестп о овој садржпни ми долазимо само посредно, преко слика мпшљења, ове су дакле несумњпво продуктивне упоређене са сликама сећања као простнм копијама реалних опажаја. На поолетку треба споменути, да п индпвпдуалност слика пмагпнације као таквих није код све три врсте њене подтеднака. Док су на пме слике сећања π слике фантазпје непроменљиво - пндивидуалне,; дотле су слике мишљења, као што ћемо доцније пока* зати (упор. § 26), променљпво, пндпвпдуалне, јер слпка