Topola

§ 33 Спојеви слика сећања Прелазећи на посматрање функдија одн. спојева слика имагинације, почећемо са најпростпјим од њих, са сликама сећања. Функција ових последњих одн. њихових спојева je сећање. Сећање ваља разликовати од памћења: сећање je психичка функција, апамћењефизиолошка, јер памћење je задржавање престава, a мп знамо ла je задржавање престава y свести немогуће : преставе, које су једном ишчезле, не постоје више y свести, од њих остају само диспозпције y мозгу. Памћење дакле, као задржавање престава, пдентично je оа скупом диспозицпја за слике сећања y мозгу, док je сећање психичко актуализирање тих диспозиција y сликама сећања. Сећање je свесно одношење једне слпке сећања на првобптни опажај, од кога je произашла та слика сећања. Сетити ce дакле значи констатпрати на основу једне слике сећања, да je одговарајући објект раније y свести егзистпрао. Ми не можеио дпректно констатирати егзпстенцију једног прошлог објекта y свести, пошто je он као такав једном за свагда из свеотп пшчезао, али je могуће индиректно, помоћу слике сећања, извршити ту констатацију. Слпка сећања као таква п сама je један дат садржај y свести; али ce она y исто доба односи ii на нешто што није непосредно дато y свестп. У колико je дакле слпка сећања слика сећања, y толико je она престава, т.ј. она преставља један раније опажен реалан објект, a није сама тај објект. Ту особпну престављања има слпка сећања само на основу тога, што ce разликује интензитетом илп п квалитетом својим од реалног објекта којп преставља. Сећање je дакле непосредна свест о томе, да je слика сећања траг једног пређашњег утиска. Сећање као такво садржи три мсшента y себи одн. могуће je само ако су иопуњена трп услова : један општи π два специјална. Општи момент сачпњава свест, да ce слпка сећања односи на један пређашњи реални садржај свестп. Првп спецпјалнп момент сачињава факт. да ce слика сећања односн на један спецпјалан објект

236