Topola

237

ранпјег опажања, који пма иств квалитативне особине оа датом олпком сећања, док другп специјални момент лежи y факту, да ce слика сећања односп на један потпуно нумерички одређен објект y прошлости. Општи момент y сећању одређен je слабијим интензитетом слике сећања (у сложенпм случајевима и квалитативном непотпуношћу слике сећања). Први специјални момент одређен je самим квалитетом слике сећања: из квалитета слике сећања ми закључујемо на квалитет реалног објекта, на lojn односимо слпку сећања. Други специјални момент пак, пошто ое он не односи на општу квалитатнвну слпчност пређашњег објекта са датом сликом сећања, не лежи вшпе y самој овој слици сећања као таквој, већ тек y читавом низу таквих сдика везаних за њу : на пме тек кад ce дата слика сећања веже са другим сликама сећања, она je y стању да преставља један нумерички одређен, специфичан објект y прошлости, јер тек на основу таквог једног низа дата слика сећања односи ce на један потпуно одређен објект y прошлости, на један објект за који тачно знамо место π време кад ce je y свести био јавио. Питаље настаје, како je могуће сећање на основу ова три момента, другим речима, на основу чега постоји y нама извесност да ce једна дата слика сећања, одн. низ слика сећаља, који ce на њу надовезује, доиста односе на један одређени објект y прошлости? Наведена три момента очевидно да зато нису довољна, јер она условљавају само нумерички идентптет објекта y прошлости са датом сликом y садашњости, али сећање садржи још нешто више, сећање садржи и нумерпчки идентитет свесног субјекта, који пма слику сећања y садашљости, са свесним субјектом, који je имао y својој свестп одговарајући објект y прошлости. Кад ce сећамо једног објекта ми не само што верујемо да je он ранпје y свести постојао, него верујемо да je он баш y uamoj свести постојао, да je он баш нама био дат, да je исто ja имало објект y прошлости које има његову слику сећања y садашњости. Извесност сећања претпоставља дакле извесност идентитета субјекта садашњости са субјектом y прошлости н по томе овај идентитет постаје одсудним номентом y питању о извесности сећања, према томе питање ове извесности своди