Topola

254

•састоји ce y констатацији ова два факта: 1) да заборављање диспозиције расте са временом, п 2) да то рашћење није пропорционално протеклом времену, већ да je спорије од овог. Ако са t означимо време од момента кад престане прво учење до момента кад почне ново учење, ca q уштеду y раду, која одговара уштеди y времену одн. уштеди y броју понављања слогова прп поновном учењу, онда ce по Ббпнгхаузу добијају ови резултати; ако je t = 20 мпнута, онда je q = 58,2% (т. ј. после 20 мпнута треба нам да научимо опет исте слогове само нешто мање од половине од оног времена, које нам je први пут за њпхово учење било потребно), Ако je t= 64 минута, онда je q = 44, 2% ; ако je t = 526 минута, онда je q = 35, 8%. Одатле ce внди да опадање бројева, којп показују уштеду, не стоји y истој сразмери са рашћењем бројева, који показују време. То исто показују и експерименти са чптавим данима (дан има 1440 минута) : ако je t = 1 дан, пмамо q = зз, 7%, за t = 2 дана биће q = 27, 8%, за t = 6 дана биће <в==25.4%, за t = 3l дан бпће q = 21, 1%, т. ј. после месец дана треба нам 4 /б првобитног времена да научимо исте слогове. Код слогова који имају смисла (на пр. целих песама) Ебингхаус je показао да уштеда постоји и после више година. Из тога пзлази да оно што једном запамтимо па заборавимо ппак улази као коефициент при поновном учењу, да ce дакле одговарајуће диспозиције y мозгу н њпхове асодијативне везе не губе потпуно. Према брзинп памћење je илп брзо пли споро. т. ј. чулни утисцп, кад их првп пут прпмимо, или ce брзо, без многог понављања памте, илп ce морају више пута поновитп, да бп ce доцнпје могли тачно репродуциратп. Брзина п спорост памћења односе ce дакле иа време које je потребно да ce једна одређена дпспозиција y мозгу образује п веже са другпм. Познато je и из обичног живота, да ко брзо памти брзо п заборавља, a ко споро памти да тај има трајно памћење. Овај ce факт може објаснити свођењем на прпнцип понављања. Ko споро ггамтп мора често понављати псту отвар да би je запамтио, п због тог честог понављања оп стпче трајно памћење. На против ко брзо памти, нема потребе да понавља запамћено, и зато га