Topola

262

црно особина табле. На тај начин мишљење ce y крајњој инстанцији своди на појам, појам je дакле последњи елемент мишљења, и сви остали облици мишљења престављају спојеве појмова. Психолошка теорија мишљења мора дакле најпре почети са аналпзом појма. Појам као такав (као логички садржај) je нешто опште, појам ce не односи на један поједпначан објект, већ je израз множине објеката исте врсте. израз множине сличних објеката. Кад кажемо: (свака) табла je црна, ми не миЛимо на једну одређену црну таблу, већ на све табле, и ми не мислимо на црно једне одређене црне табле, већ на црно y опште. Како je могуће замислити појам као нешто што изражава бесконачну множину ствари исте вроте, y овом питању лежи централнп проблем психолошке теорије мишљења. Кад кажемо : (раван) троугао je фигура, y којој збир углови износп 180°, онда y овоме суду не мислимо на један одређен троугао, нитп на извесну групу троуглова, већ на све троугле, тврдећп да je y свакоме од њих збир углова 180°. To je дакле један општи став y апсолутном смпслу. Како je међутим могуће зампслитп све троугле"? Како смемо исказати став, којп ce односп на све троугле, како смемо предицпратп нешто о једној бесконачној множинн ствари,. кад je оно, што je дато и што може битп дато y свести, увек коначно по свом броју ? По првој теорији, која тврдп да су појмовп y речима, немогуће je схватитп могућност појма као засебног психпчког факта, стога га она просто одрпче и илузију његове егзпстенцпје објашњава тпме што je наше мишљење везано за речп. Ta ce теорпја зове психолошким номинализмом. По тој теорпји речп (кад ce изговоре или чују) не добијају свој смисао од нечега другог (слике имагинације или апстрактног појма) што ce уз њих веже, већ речи саме собом значе појмове. По номпналпзму реч je задобила овај карактер општности тиме што je првобитно означавала поједпне конкретне објекте, па затпм множину сличних ствари. Реч ружа на пр. прво je обележавала само један објект, a