Topola

23

кога π физичкога нема разлике, спољнп и унутрашњи свет састављен je из истпх елемената. Спољни свет je састављен из сензацнја које ce могу налазити истовремено y више субјеката п то као исти егземплар, као нешто нумеричкп идентпчно. Поред разлога, које смо раније навели за немогућност наивног реализма, овде ce као разлог против њега пма изнети да кад би допста постојао феноменални идентитет физичкога и психичкога, онда би било неразумљиво, како ce може само један део физичкога издвојпти и постати прпвремени садржај психичкога, било би неразумљиво зашто појединачнп субјект не опажа цео објективни простор (чула вида) y целпни. По умереном наивном реализму (за чијег ce преставника има сматрати y главном Аристотело) постоји такође феноменални пдентитет физичкога и психичкога, али само y квалитативном, не и y нумеричком погледу. По њему осећаји y појединачној свести (у поједином субјекту) нису непосредни састојциспољнегсвета: сваки субјект има своје засебне ocehaje, који оу нумерички различни π ако квалитативно једнакп са онима y другим објектима. Осим овпх y субјектима датих ocehaja постоје квалитативно идентпчни осећаји и ван субјеката, π онп сачињавају објективни спољни свет, који je један насупрот многим субјективним унутрашњим световпма. Реално сунце састављено je по овоме гледишту, као и сунце које видим, из топлоте, светлости и боја и округлоје. Међутим иста тешкоћа која постоји за екстремни наивни реализам, немогућност издвајања једног депа објектнвног света y индивидуалну свест, постоји и овде, јер умерени иаивни реализам мора претпоставитп, да субјективни осећаји леже y директном продужењу простора објективних ocehaja. Осим тога та ce тешкоћа y умереном наивном реализму повећава и тиме, што je y њему немогуће објаснити субјективно удвајање објективних светских елемената. Материализам je изображен такође y два облика: y екстремном (Хобсовом) и умереном материализму (који je изложен y анонимној књизи Système de la Nature, коју приписују барону Холбаху). Материализам као