Topola

36

Пошто не постојп психички несвесно, тојејасно да све оне чланове психичких каузалних низова, који ннсу дати y свести, морамо тражити y физиолошком супстратуму свести, друкчије речено, да je y свима таквим случајевима објашњење психичках појава могуће само на основу физиолошких процеса, којн их условљавају. Психолошки несвесно своди ce на физполошкп несвесно. Хартманова теорија психичкн несвеснога нема никаквог значаја за Психологију, пошто по њему несвесна пспхпчка функцнја лежн потпуно ван свести. 0 тој његовој теорији види моју студију „Едуард Хартман“, Београд 1907 г.

§ 9 Нервни систем У свету који нам je дат свест ce јавља увек y вези са организмом. Међу разним органским системима. из којих je организам састављен, стоји нервни систем y много тешњој вези са свешћу од остаппх делова организма. У самом нервном систему опет тако звани церебро-спинални систем y тешњој je вези са свешћу од симпатичног нервног сиотема. У церебро-спиналном систему пак стоји y директној вези са свешћу само кора великог мозга. Најгрубље посматрање централног нервног система открива нам да je он састављен из нервних чворова и нервних стабала. Они су први обојенп сиво, овп други бело. Финије пспитивање показује, да су нервнп чворови састављенп из нервних ћелица, a нервна стабла из нервних влакана. Нервна ћелица одлпкује ce од осталих ћелица y организму тиме, што нема мембране, a састојп ce из протоплазматичне масе са језгром. Ћелице могу иматп једно влакно п онда ce зову униполарне, или два влакна (биполарне) или више влакана (мултгтоларне). Од њих су оне прве најређе a треће су најчешће. Код мултиполарних ћелпца сва ce вдакна разграњавају y блпзини самих ћелица y ситне гране (дендритв) осим једнога, т. зв. неврита, који ce продужује y нервно влакно y ужем смислу или т. зв. осовински цилиндар. Нервна ћелица заједно са дендритима