Topola

40

за нервну струју, али нису довољни за електричну, јер она прескаче преко њих. . Основна физиолошка разлика која постоји између сензибилних и моторних нерава ова je. Сенсибилни нерви спроводе надражај од периферије организмака централном нервном систему (његовој сивој маси), моторнп спроводе импулс од пентралног нервног спстема ка периферијп (утидај на нерв. који долазп споља. назива ce драж; процес, који драж изазпва y нерву. зове ce надражај ; надражају y ћелици коре велжког мозга одговара ocehaj.) Схематички ce το спровођење надражаја од сензпбилних на моторне нерве може преставити сл. 1. У њој S С преставља сензибилни нерв, којп ce завршује y нервној Гсензибилној) ћелицп С коре великог мозга. S N je тај исти нерв али посматрану продужењу своме само до онога меота где ce он завршује y сензибилној heлици N y кичменој мождинп. Ако надражај, који je постао y сензибшшом нерву утпцајем дражп на почетак нерва S, буде спроведен само до нервне ћелпце кичмене мождпне, онда he ce преношење надражаја са сензибалног (S N) на моторни (М Ni . ) нерв (сензибилни нерви почињу одн. свршавају ce y чулним органима a моторнп y муокулима) извршпти без икаквог суделовања свестп и покрет y мускулу одн. одговарајућем органу телесном, којп постаје на тај начин, назива ce рефлективним, a цео продес спровођења надражаја са сенздбалног на моторни нерв преко нервне ћелице назпва ce рефлексом (осим рефлекса кретања постоје још и рефлекси заустављања п лучења). Ако ce пак поменути надражај y сензпбдлном нерву слроведе директно до нервне heлице С y кори велдког мозга онда покрет којп по-

(сл. 1.)