Topola

54

стојали, већ да ce сваки поједини садржај њен можејавпти само y свести која већ постоји и ишчезнутп из свести која већ постоји. На основу овог става пак материјалистичка хипотеза директне локализадије лсихичких садржаја п функција y одговарајућим физиолошким центрима y мозгу лостаје y прпнципу немогућа. Јер по овој хипотезп свеснп садржаји егзпстпрали биу објектдвном простору на самим оним местима мозга, која их фпзиолошкп усповљавају и веза, која пзмеђу њих постојп. долазила бп од повезаностп ових центара спроводш-м путевима. Ако су пак везе, које међу садржајдма свестп постоје, нешто првобитно, ако ce не може замислити да свест постаје чистим сумнрањем свсспих садржаја, који су првобитно одвојенп један од другог, онда морамо закључити, да je дпректна локализација лсихичких садржаја y одговарајућим физнолошким центрима Доиста кад би овака једна локализацпја бнла могућа, онда би један део свести бпо просторно одвојен од другог и само просторна веза одговарајућпх можданпх делова доводпла бп y просторну, дакле чпсто спољашњу везу свесне садржаје : свест би бпла тада исто тако механпчка сума свесних делова, као што je мозак механичка сума можданих делова. Али док делове мозга можемо одвајатп један од другод дотле јбдан део свести не можемо да одвојимо од целнне свести a да га као таквог не уништимо. Свестје дакле y овом погледу битно различна од мозга, према томе не може ce замислитп директна локализацпја њених делова y појединим деловима мозга. Ако je услед недељивостп свестп немогуће претпоставити. да ce њенп делови налазе директно y оним деловима мозга, који их физиолошкп условљавају, онда нам не остаје ништа друго до да претпоставимо. да ce свесни садржаји налазе y једној недељивој свесној супстандпји. која као таква пма једно своје сасвпм одређено место y мозгу. Јер да ce та цушевна супстанцпја мора налазпти баш y мозгу, следује из тога, што су њене унутрашње манифестације (психичке појаве) условљене процесима y мозгу, a да ce мора налазити на