Topola

68

Друга врота елементарних састојака свеоних садржаја јесу елементарни односи. Многи тврде да односп и не поотоје y ствари, већ да постоје само пснхички садржаји, a да ми (наш субјект) уносимо односе међу њих. To je погрешно, као што очевидно показује пример са болом и задовољством. Бол постоји зато пгго постоји задовољство, a задовољство постоји зато што постоји бол (разуме ce да ово треба узети y чисто логичком смислу). Супротност бола ii задовољства пак као релацпја није нешто чпја садржина може бити непосредно опажена, али ипак она нпје нп сасвим ништа, већје један психичкифакт нарочитевроте. Тешко je разумети могућност таквог једног психичког факта као што je однос, али емпирички психолог има само да констатира факт, могућност његова га ce не тиче. Односи су дакле несумњиво елементаран састојак свестп. Они ce деле на три врсте: 1. на односе упоређивања (идентитет, сличност, различност, супротност, диспаратност),. 2. на односе реда (симултаност п сукцеспвност и разне специјалне релације y простору п времену) п 3. на односе стања (променљивост и непроменљивост) Најзад прелазимо на последње елементарне састојке свесних садржаја, на квантитативне елементе. Као што je већ речено, онп су хипотетичнп јер њих y непосредном искуству као таквом нема. На елементарне пснхичке квантитете долазимо по аналогији фпзпчких елементарних квантитета. атома. За разлику од ових последњих пак ми морамо претпоставити. да y пспхичкпм атомнма као таквим још мора бити квалитативних разлика и да ти атоми морају бити y апсолутном смислу недељпви, јер ce мора претпоставнтп да су непросторнп (опшпрније о њпма видп § 20). Заведенп физичким атомизмом понеки су пспхолозп (на пр. Спенсер) узималп, да су елементарни психички квантитетп псто тако као п физички без квалитета, односно сви једнаког квалитета. Међутим то je скроз погрешно: психичка матерпја дата je y непосредном искуству као квалитатпвно различна. н немогуће je на пр. из белих (квантитативних) елемената склопити црну боју илп из елемената бола склопити задовољ-