Topola

67

■Свесноот није активна функција субјекта, већ однос којим ce изражава датост објеката субјекту. Воља je међу тим актпвна спонтана способност мењања свесних садржаја од стране субјекта. Разуме ce да je она то само онда, ако тврдимо да постоје спонтане промене y свести, јер извор ових мора бити y субјекту, пошто не може лежати y објекту (в. § 39). У другој половини свести, y објекту, разликујемо ■елементарне квалитете, елементарне односе и елементарне квантитете. Елементарни квалитети јесу сензација и емоција. Сензације су сви чулни утпсцп, a емоције су они садржаји свести, којп сејављају y облику бола и задовољства. Три разлога ce могу навести, који говоре за ίο, да су сензација и емоција битно различни садржаји, тако да je немогуће свести једне на друге. Прво, сензацпје ce односе на објекте спољнег света, a емоције на наше ja. Ja не могу рећи: ja сам бео, топал ит. д., али могу рећи; ja сам жалостан, ja сам радостан. Без сензадија не бисмо знали за спољни свет, без емоција не бисмо знали за своју личност. Сензација je индиферентно биће, нешто што нема никаквих веза са самимја; емоција изражава вредност свесних садржаја за ja, вредност саме наше егзшугенције. У кратко речено, сензација преставља квалитет, о.моција вредност. Друго, y једном датом моменту можемо имати само једну емоцију, али увек много сензација. Ово je такође једна фундаментална разлика између сензације и емоције, јер кад би оне биле иоте природе, морале би ce обе моћи јавити квантитативно на исти начин, a емоција не само што није дата y квалитативној множини (т. ј. не само што нису дати истовремено бол и задовољство), већ није дата ни y нумеричкој множини (т. ј. нису дата ни два задовољства оди. два бола y истом моменту). У старије време сматрало ce да постоји и трећи квалитативни елемент : воља y смислу пожуде. У ствари воља као феномен свести своди ce, као што ћемо видети доцније (в. § 39), на комплексе емоција и на вољу као спонтани акт свести.