Topola

73

локализиран y времену, има своје место y времену. Садржаји којп су непроменљиви док трају, као и сви психичкп садржаји y опште, двоструко су локализирани y времену: својим постанком и својим престанком. Пета je особина променљивосш. Са овом особином улазимо y есенцију психичких феномена, y оно што чини највећу разлпку између психичког и физичког овета. У психичком свету на име несумњиво je да има промена, али je пптање докле задире променљивост y оаму садржпну психичких садржаја. У том погледу постоје две теорије: актуализам и објективизам. Актуализам узима да je мењање есенциално, битно психичким садржајима, да ce онп мењају сваког момента, да y нашој свести нема нечега, што üocüioju, већ да пма само нечега што постаје. По' објективизму пак психички садржајп су објекти, т. ј. онп п кад ce мењају морају бити дати ма н моментано као непроменљиви објекти. По актуализму психички садржаји, који би кроз извесно време перманентно трајали, принципиелно су немогући, по њему само су моментани психички садржајп могући ; по објектпвизму пак могућп су како перманентни тако и моментани психички садржаји. Разлика између актуализма и објективизма могла бп ce потпуно схватити само када бнсмо ушли дубље y сам метафизички проблем постајања, чему овде нема места. Напоменућемо само, да треба правити разлику између апсолутног и релативног објективизма. По апсолутном објективизму (чији je преставник Хербарт) пснхпчки су садржаји, једном постали, апсолутно перманентни (они не ишчезавају потпуно већ прелазе y несвесни део душе), док по релативном објективизму, који je једино тачан, сваки садржај свести мора не само постати него и нестати, може дакле битн само релативно (за извесно време) перманентан.

ПРВИ ОДЕЉАК Сензација.

§ 13 Интензитет сензације Као што знамо, пнтензитет je датост већег илп мањег броја делова психичке материје на једном ме-