Topola

74

сту. За психолога je најважније утррдити да ce пнтензитет не може непосредно мерити. Кад посматрамо једну екстензивну количину (одн. екстензиван психички садржај), онда су нам њенн деловидатп и апсолутно и y опажању као један вандругога; на против y интензивној количпнп нисмо y стању опазити поједине делове, овака ce интензивна количинајавља y свести као неподељена делина и поредећи две интензршне количине мп можемо само рећи, да лн су оне једнаке или која je од њих већа a која мања. али не можемо рећи колико je пута једна већа од друге, док je код екстензпвних количина ово последње могуће учинити, и то зато што je y овом случају могуће преносити једну количину на другу и опазити при том преношењу оне делове веће количине, којн нису поклопљени мањом количпном. Пошто je немогуће непосредно мерење пнтензитета психпчких садржаја то ce може покушати само посредно мерење њихово. Доиста такав je покушај могуће учпнптп, јер нам и најпростпје пскуство показује случајеве y којима са растењем јачпне спољне дражи расте п јачина сензацпје. Треба само покушати наћп тачан одноо између растења интензитета дражи и интензптета сензације п тај однос фикспратп y једној математичкој формулп. Наука, која ce занима тим индпректним мерењем пнтензитета сензације преко спољне дражп, зове -ce Психофизика. Њен je предмет, општије говорећи, однос спољнег π унутрашњег свста, тако даје онаразлична π од Физике π од Психологпје, алп садржп обе y себи. Апстракцпја на име, коју . психолог чини од спољнег света прп утврђпвању факата непосредног искуства, исто je тако нужна као и апстракција, коју фпзпчар чпнп y погледу на пспхпчкп свет. Психофизика пак реститупра везу између та два света. Психофизику међутпм не смемо мешати са Експерименталном Психологијом. Експерпменталној Психологпјп експертшентп су само средство за испптивање квалитативне особености поихичких садржаја ; њен су предмет сами фактп свестп, a ?ie однос тих факата према спољнем свету ; овај последњп пак предмет je Психофпзпке.