Topola

76

A E (т.ј, „диференцпја од R“, јер je ΔR= R 2 Ri). Одговарајућа разлика пак y осећају назива ce једва примептом или првом примеШном разликом y ocehajy (der ebenmerkliche Unterschied) и бележи ce знаком Δ Ε (τ. ј. „диференција од E“, јер je ΔЕ = Е 2 — Ej. Дакле je ΔR= R 2 —Ri или y опште ΔR= R n R n _ l 5 a ΔE= E 2 E l} или y опште ΔΕ =Ε η E“_,. При све даљем и даљем повећавању физичке дражи (на пр. при стављању све већих терета на руку) опазиће ce да he наступити момент кад повећавању дражи неће више одговарати никакво повећавање y ocehajy. Величина дражи, којој одговара такав максимални ocehaj, зове ce висином дражи. Повећавање дражи над висином дражи повлачи обично за собом разрушење самог чулног органа. Основнп задатак Психофизике, одредба математичког односа између интензитета дражп и интензитета сензицпје, може ce решитп тек онда, кад ce решп претходнп задатак: каква пропорција постоји пзмеђу дражи R и оног прираштаја њеног (Δ R), који je потребан да ce јавп прва приметна разлика y ocehajy? Да однос између дражп и прираштаја потребног да ce нзазове прва приметна раздика y ocehajy није свакад исти, видп ce већ и по томе, што постоји праг дражп. Јер кад би свако смањпвање и увећавање дражи, па ма колико оно било, повлачило за собом смањивање и увећавање сензације, онда би свака драж, па ма колико мала била, требало да буде опажена. Из феномена прага дражп може ce дакле пзвести, да сваки прираштај једне дражп није y стању да изазове повећање пнтензптета одговарајуће сензације. Постоје четири пспхофизичке методе помоћу којпх ce одређује праг разлике дражи, којн одговара првој ириметној

СЛ. i.