Topola

77

разлици y ocehajy. Мп ћемо их овде само y најкраћим потезима навести п карактерисатп. Прва метода, метода минималних промена (пли једва приметннх разлика), састоји ce y поступном смањивању н увећавању прираштаја једне дате дражи, док ce не дође на онај прираштај, коме одговара прва приметна разлика y ocehajy. Друга метода, метода средњих поступности, полази од прираштаја дражи које су веће од прага разлике и тражп између два ocehaja, чија je разлика већа од прве прпметне, oaai који je по свом интензитету на средини између њнх. Трећа метода, мегпода средњих погрешака, jnoређује по величпни дражи, које одговарају једном истом ocehajy, сматрајући да арптметичка средина свпх оступања (средња погрешка), која ce на овај начин при упоређпвању величине дражи са величином ocehaja добија, стоји y вези са величином прага разлике. На послетку четврта метода, метода правилних и лажних случајева, упоређује судове упоређивања о величпни двеју дражи (нормалне и упоредне) које ce мало величином својом разлпкују. Из тпх судова она комплицираним математичким формулама долази до једнеколичине, која ce има сматрати или као директнн или као индиректнп израз прага разлике. На основу ових психофизичких метода утврђено je експерименталним путем, da je однос између дражи и оног његовог прирагиШауа, који je потребан да ce jam прва примешна разлика ij ocehajy, константан, т. j. da je Шај прирашШај дражи пропорционалан величини дражи, одн. да je = const. Овај ce закон зове Веберовим зато што га je Вебер први поставио п то најпре за oeehaje тежине. Вебер je нашао, да ce повећавање дражи код тежина, које ce ocehajy као прптисак, не опажа све донде док то повећање не пзнесе R једну трећину првобитне дражи т. ј. тек драж R -|изазива сензацију, која ce једва приметно разликује интензитетом од сензације, која постаје услед дражи R. о · · Δ В 1 \ Ва сензације притиска дакле je = -· Ако метнемо на пр. на руку терет од шест грама, онда he сензација притиска бити иста и за терет од седам грама