Topola

82

Зависност између интензитета сензације и интензптета дражи дакле није проста, већ логаритамска. Зашто она није проста већ je тако комплицирана, за.то постоје три објашњења. Прво je објашњење пспхофнзичко π поставио га je Фехнер, друго je физиолошко и поставио га je Г. Е. Милер, a треће je тако звано психолошко и поставио га je Вунт. По исихофизичком објашњењу та комшшцираност y однооу интензитета сензације према јачини дражп долази услељ хетерогености појава y физпчком п пспхпчком свету, међу којима иначе постојп потпун паралелизам. У фпзичком свету на име влада принцпп, да су узрок п последица једнаки по своме квантптету без пзузетка и то просто зато што су сви феноменп физпчког света међу ообом хомогени. Тако исто и за феномене психичког света мора, y колико онп стоје y међусобним узрочним везама, важити без пзузетка пстп принцшр јер су и тп фенсшени међусобно хомогенп. Али између феномена физичких с једне и психичких с друге стране тај прпнцпп. по Фехнеру, не мора впше важити, шта више и не може важитп, јер су тп феномени међусобно хетерогени, диспаратни. Однос узрока и последице ту не може дакле бити, закључује Фехнер, однос просте пропорционалностп, n искуство нам показује да je он логаритамске прпроде. По фпзиолошком објашњењу закон логарптамске пропорционалности пзмеђу јачине дражп и интензптета сензације y стварп je закон логарптамске пропорцпоналности између велпчине дражи п велпчине фпзполошког процеса, који претходп сензацијп. Фпзичка драж губп од своје јачпне прелазећп y физполошкп надражај, било y самом чулном органу, бпло y сензибилном нерву, било y мозгу (непознато je, где ce догађа то смањпвање, Милер узима да. оно бива y мозгу). Између централног нервног процеса п сензацпје пак постојп потпуна пропорционалност. Према овом објашњењу дакле није диспаратност поихичких п фпзичких феномена узрок смањивања енергпје дражи прп преласку њеном y ocehaj, већ το смањење долази од прпроде саме органске матерпје одн. нервног процеса.