Topola

чарима из тамнице дели од судија, кои и сами под кључем врховног апсанџије стоје.../“ Нека „опака тежња“ да се презиру судске установе за цело није постојала, али је постојао луд страх да завереници не побегну, ако се не буду војском чували. Завереници су сви од реда, не само главни него и они други, осуђени на смрт. Кнез је, у први мах, хтео да потврди ту пресуду, али, услед Портине интервенције о којој ће доцније бити говора, није смео то да учини.’ Он је помиловао заверенике на вечито заточење у тешком гвожђу. Ту су казну имали издржати у Гургусовачкој Кули, тадашњој тамници заполитичке кривце. Њихов спровод у Гургусовац спада у најнечовечније појаве наше нове историје. РистиК каже: „У тешкоме гвожђу, без топлих хаљина, они су потрпани у кола Кебетима завијени, у позно јесење доба, а власт је одбила да прими топле хаљине, које су им породице донеле“. 3 Што је још горе, власт, тј. онај официр који их је водио у Гургусовац, и који се звао Тодор ПетковиТ, свукао им је фланел који су испод преобуке имали, и скинуо топлу зимску обуКу; чак је из њихових капа здерао топлу поставу. Једногхладног, познојесењегданасасуснежицом, он их је оставио у танким хаљинама и папучама. Што превазилази сваку меру, Тенки и ДамјановиКу, који су били просути, одузео је „утеге,“ и они су се једва држали на ногама. 4

Овако поступање с осуђеницима изазвало је преокрет у осеКајима публике: наместо раније мржње и гнушања јавило се саучешТе и жаљење... Гарашанин је писао из Париза: „Ја не знам како тај поступак међ вама тамо изгледа, ал мене је то здраво потресло. Ја и као човек и као Србин волео би сто пута, да су примили казн смрти него што су таквом поруганију изложени. Књаз Милош истина је убио своје старешине, али нисам никад чуо да ји је пре тога у Тебета и шарено сукно увио. Они су гинули свакад као старешине народње у њиним Курковима и позлаКеним аљинама. Боља је смрт од неколико минута него она дугог мученија од зиме и мраза“. 5

1 О томе да је суд ушао завереницима у тамницу, говори и Гарашанин у писму од 15 новембра 1857, а тако исто и Никола Христић у својим мемоарима.

2 Мемоари Николе Христића.

3 Ристић 250.

4 Мемоари Николе Христића. Христић, као управитељ вароши, гледао је својим очима опремање завереника у Гургусовац. О нечовечном поступању с њима говори и Јеврем Грујић у својим „Записима.“ Грујићево причање потпуно се слаже с Христићевим.

5 Између 25 и 30 новембра 1857.

169

ТЕНКИНА ЗАВЕРА