Topola

своје многобројне породице, то је што ће код главних заве. реника остати увек чудновато.

Тенкина завера изазвала је гнушање публике. Кнез никада није био тако популаран, као кад се њој ушло у траг. Мучко убиство, увек одвратно, било је овог пута тим одвратније што су га спремали великодостојници: председник Савета и два саветника, од којих је један, Паун Јанковић, био раније министар правде, а други, Радован Дамјановић, министар полиције и председник Врховног Суда. Први чувари законитости налазе једног убицу у бегству и дају му пушку да из заседе убије Кнеза; —и што је најгоре, њихове побуде не изгледају чисте, јер су примили новац од Милоша. Први утисак био је не може бити гори по заверенике. У тим тренутцима општег гнушања никоме није долазило на ум да је Тенкина завера, у свој својој неморалности, била ипак логична. Олигархије као наш Савет, често су се служиле мучким убиством. Тојеједно средство које сасвим одговара њиховој затвореној организацији и њиховим дискретним методама. Аристократске колегије не дижу буну противу тиранина, него га убијају у мраку.

На глас о завери, Влада је била сасвим изгубила главу. То се могло видети и по начину како су прва затварања извршена. Дамјановић је затворен кад се из Савета враћао кући; сам управитељ вароши Никола Христић, с једним капларом и десет војника, зауставио је његова кола код касарне. Паун Јанковић десио се на свом имању у смедеревском округу; тамо је одмах послан један официр с петнаест коњаника да га затвори. 1 У једном концепту оптужбе Александра Карађорђевића, Јеврем Грујић каже: „Кнез је једним неуобичајеним начином, чрез солдате из регуларне војске, започео ватати саветнике.“ Завереници су били затворени у војну болницу и дани војсци на чување. Грујић каже, да они ни за један час „не прекорачише прага суднице." Кад је дошло време судском извиђању, суд је „приватно добио налог да у одређене дане и одређено време иде код окривљеника, па да тамо у тамници заседаније држи и да сужнике испитује у присуству официра, кои... је у свему па и у смотрењу самог пуштања судија унутра примао заповести од внутрењег попечитеља....“ И Грујић додаје: „Заиста само једна опака- тежња презирати и саме судејске установе земље могла је тражити да се судница у тамницу премести или тамница у судницу преокрене, да се правда тамни-

1 Мемоари Николе Христића. СД (1857) 78.

168

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА