Topola

с људима, који су одговарали пред судом за покушај убиства. „Ти мене добро познајеш,“ писао је он МариновиТу, „и ти знаш да ја не марим ни за шта кад се ствар моје чести тицала буде 11 . 1 Гарашанин је био у праву да се љути на Двор. Двор није имао према њему обзира ни колико према Вучићу и Сими Ту. Заверу су били склопили ВучиТевци; поред свега тога, Двор није сматрао Вучића за компромитованог. Искази завереника теретили су Симића само нешто мање него Гарашанина; поред свега тога, СимиТ није натериван на оставку, него му је било остављено да је да доцније, тобоже драговољно и независно од Тенкине завере. Гарашанина су теретили његови највећи непријатељи ДамјановиТ и МрцаиловиГр и Двор је брже боље затражио од њега оставку, и то у исто време кад и од оних шест саветника. Гарашанину је изгледало да Двор хоТе пошто-пото да га доведе у везу с Тенкином завером и морално убије. Од тога тренутка он је држао да ни он Двору не дугује никаквих обзира, и ставио се на чело ванеаветске опозиције.

Борбени план вансаветске опозиције био је прост; збацивањем шест саветника Кнез је у ствари растерао Савет и повредио Устав. Противу тога државног удара, растераним саветницима није остало ништа друго него да апелују на Порту, која је даривала Устав, и на Велике Силе, које су узеле Србију под своју заједничку заштиту. У овом правцу Гарашанин' је почео радити још док је био у Паризу, где га је Тенкина завера затекла. Његова је теза била да, по Париском Миру, гарантија Великих Сила над Србијом не обухвати само њен територијални него и њен уставни 31а1из и да су Велике Силе дужне протестовати противу државног удара извршеног у Србији. 2

Требало је само Силе уверити да је Кнез заиста учинио један државни удар. У томе погледу вансаветској опозицији консули руски и француски били су од највеКе помо Гш. Та два консула, још пре Тенкине завере, због неких питања етикете, били су рђаво с Кнезом, и с тога напред расположени да сваку његову погрешку у Тенкиној завери одмах уоче и доставе својим владама увеличану. Француски консул Дезесар, чувши за заверу, одмах је рекао да му се чини да је она намештена да би Кнез могао оборити Савет. Тако је нешто и

1 Гарашанин 2 новембра (по новом) 1857.

2 Грујић у другој половини марта 1858.

176

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОБА ВЛАДА