Topola

111. Први симптоми тих дипломатских компликација јављајусеодмахпосле оставке шестсаветника. Они су дали оставке 13 октобра, а већ 21 октобра француски амбасадор Тувнел чини ову изјаву, у којој је формулисано француско гледиште на Тенкину заверу, које је у исто време и руско. У српском питању, вели Тувнел, треба разликовати две ствари: једну заверу противу Кнеза, коју нико не одобрава, и једну опозицију противу Кнеза, која је обухватила цео Савет, и која значи да Кнежева управа није без замерке. Порта, која је дала Србији Устав, има и право и дужност да преко једне комисије извиди тај сукоб између два уставна чиниоца, нарочито у оваком случају кад изгледа да је један од два чиниоца, Кнез, оборио онај други, Савет. 1 Ту идеју о турској комисији Русија и Француска више не напуштају; зачетак доцније Етем-пашине мисије налази се веТ у овој изјави Тувнеловој из октобра 1857.

Порта, која се испрва показивала наклоњена Кнезу, јер је заверу сматрала као дело Милоша ОбреновиКа, кога није марилац Порта мења своје држање после оставке шест саветника. Султанов министар спољашњих послова Али-паша почиње уједанпут говорити о несумњивом праву Порте, да пошље комисара у Србију, ако за потребно нађе. 3 Али ствар засад остаје на томе. Порта не даје од себе гласе све до изрицања смртне пресуде над завереницима. Тада Али-паша тражи „најнастојателнијим начином," да се та пресуда не извршује, док се и Портино мишљење не чује. 4 Кнез даје сам помиловање на смрт осуђеним завереницима, и тиме се ослобођава потребе да слуша мишљење Портино у једном питању које сматра као наше унутрашње. То је било 1 новембра. Под 10 новембром, велики везир упућује Кнезу једно дугачко писмо у коме тражи објашњења о Тенкиној завери, јер је Порта о њој обавештена само из новина и из страних кореспонденција (алузија на то да је наша Влада није обавештавала). У исто време свраћа се Кнезу пажња на члан 17. Устава, по коме ниједан саветник не може бити збачен без пристанка Порте: кад се они без пристанка Порте не могу збацити, „тиме је још јачи резон, да се они не могу каштиговати, и на смртну казну осудити, без да се напред докажу пред очима Императорског Пра-

1 ККТ. Капућехаја представнику 21 октобра 1857.

2 ККТ. Капућехаја представнику 14 октобра 1857.

3 ККТ. Капућехаја представнику 21 октобра 1857.

4 ККТ. 1857. Ро1.478. Српски превод Али-пашине депеше (без датума).

178

УСТАБОБРАНИТНЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА