Topola

суди коју би наши судови изрекли над саветницима. Самим тим што јој се пресуда о саветничким кривицама доставља, пред њом се те кривице и доказују. Јер сваки, па и Порта, мора сматрати за доказане оне кривице о којима су надлежни судови донели своју пресуду. 1

Пошто је Портина права из члана 17. свела на овако мало, наша је Влада изјавила да је расположена да их задовољи. Кнез одговара великом везиру да је његова Влада и преко капућехаје и преко београдског паше држала Порту у току ислеђивања и суђења Тенкине завере; шта више, по изреченој пресуди, Влада је упутила Порти један мемоар о Тенкиној завери у њеној целости, који се случајно мимоишао с великовезирским писмом којим су тражена објашњења о том догађају. Влада је држала да је нашла врло згодан начин за решење свога спора с Портом о члану 17. Порта је могла бити задовољна, јер њена права из члана 17. нису била поречена; ми смо могли бити задовољни, јер је тим правима дат чисто формални значај, тј. Порта је могла тражити да буде обавештена о радњи наших судова, али је није могла мењати.

Али Порта није била задовољна Кнежевим писмом. Она ]е налазила да Кнез не признаје њена права из члана 17. О Портином се комисару наново почиње говорити. Тувнел оптужује нашу Владу да је погазила не само члан 17. Устава, него и члан 43., који забрањује примену телесне казне над чиновницима; да је шест саветника нагонила на оставку, и да је с осуђеним завереницима поступала нечовечно. Он налази да се комисар мора послати. Руски амбасадор Бутењев говори да Русија не тражи комисара, али да увиђа да Порта има права да га пошље.'-

ОсеТајуТи да су њени главни противници Француска и Русија а не Порта, наша Влада тражи помоТи код Аустрије. Представник МарковиТ објашњује Бечком Кабинету, да смо ми „изложени ударима Русије и Француске, јер прва сила налази у осуђеницима своје најватреније приврженике, а друга држи, да с оборењем овог правителства може удејствовати врученије кормила правителства у руке своји једномисленика“. 3 Другим речима, ако Аустрија не жели победу руско-француског утицаја у Србији, нека подупре Кнеза и његову Владу.

1 ФХ. Представник колшсару у Дунавској Колшсијн 13 децелФра 18о7. ККТ. Представник капућехаји 12 децеллбра 1857.

2 ККТ. Капућехаја 24 децел\бра 1857.

Ј ФХ. Представник комисару у Дунавској Комисији 30 новел\бра 1857.

180

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА