Topola

изгледао победилац, био је у другој побеђени. Из Тенкине завере он је хтео извуТи што већу политичку добит; заплео више или мање цео Савет у ту заверу, мислеТи да ће га моћи растерати, кад га претходно компромитује. Кнез је без сумње погрешио што је помешао политику с правосуђем, и Тенкину заверу употребио као повод за један државни удар противу Савета. На крају крајева он није успео да збачене саветнике жигоше као сакривце завереника, него је постигао обрнуто дејство, наиме, да и сами завереници изгледају жртве једнога политичког гоњења. Ипак, своје погрешке Кнез не би тако скупо платио, да његов спољашњи положај није био тако лабав. ПриступајуКи после Кримског Рата Аустрији, он је изазвао противу себе Русију и Француску, па чак и Порту. И зато, чим је од Тенкине завере начинио политичко питање, те су се три Силе умешале, и не само да нису дале Кнезу да из завере извуче политичку добит за себе, него су још о свакој његовој погрешци и неправилности водиле строгог рачуна. Мешајући политику с правосуђем, Кнез је дочекао да завереници противу његова живота буду из чисто политичких разлога, једном дипломатском интервенцијом, ослобођени тамнице.

Шира публика, која не гледа ствари изблиза, добила је не може бити гори утисак по Кнеза. Он јој је изгледао тако слаб да није у стању озбиљно да казни чак ни оне који су очевидно радили противу његова живота: у последњем часу јављао се султанов изасланик да, и поред судске пресуде, пусти те злочинце на слободу. Изгледало је као да су султан и страни Дворови везали -Кнезу руке наопако и оставили га без одбране према заверама и бунама. Колико је год Кнез изгледао слаб, толико је Савет изгледао јак. Кнез је покушао да растера тај Савет који му је правио опозицију, али после извесног времена морао је све растеране саветнике да врати на њихова места. Изгледало је да је Савет тако јак да му ни Кнез не може ништа.

Сукоб отворен поводом Тенкине завере између Кнеза и Савета, имао је један дубљи, скривен смисао. Сви саветницп нису били уплетени у заверу, али је извесно да су, пред заверу, више или мање сви правили планове о збацивању Кнежеву. Кнез је држао да један Савет 'чија је нелојалност тако обелодањена, мора бити растеран, јер по основном начелу монархије монарх има право на верност свих државних органа, а на првом месту на верност оних који су највиши

190

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА