Topola

Али Савет није признавао да ово монархијско начело важи за Србију. У својој раније поменутој забелешци, Алекса Сими-ћ тврди да за своје планове о збацивању саветници не могу одговарати. Они се не заклињу Кнезу на верност, него на УставКнез је изборни владалац, и с тога може бити збачен. Ко је надлежнији да о његову збацивању размишља него Савет? За оваква дела судови не могу судити саветницима; то није никакво злочинство, него политичка распра „између персона које једнака права имају.“ Такву распру могу пресудити само Порта и Гарантне Силе. 1 Ово саветско гледиште Порта, потпомогнута Русијом и Француском, у главном је усвојила. Кад је Кнез устао противу Савета који је хтео да га збаци, Порта је натерала Кнеза да се с тим „нелојалним Саветом измири," другим речима, да опозове све оне мере које је, у једном покушају самоодбране, предузео противу Савета. На тај начин било је утврђено да је Србија више великашка република него монархија: њоме је управљао један Савет преко једнога Кнеза, чије је збацивање могао у свако доба тражити код Порте и код Гарантних Сила. Овај олигархијски принцип наше врховне управе налазио се наговештен у члану 17. Устава, којим се Савет стављао под Порту а не под Кнеза, али никада он није био тако јасно обелодањен као приликом Тенкине завере.

1 ДА. Заоставштина Алексе Симића. Листа 25.

191

ТЕНКИНА ЗАВЕРА