Topola

треба Кнеза што више ограничити, што више ставити под туторство Савета.“ Савет, који се 1838, насупрот Милошеву деспотизму, представљао као бранич законитости, покушавао је да се, после двадесет година, опет представи као једино јемство противу владалачке самовоље. Он се вра-ћао на оно чиме је почео, и своју олигархију гледао да популарише извесним либералним тенденцијама.

Могло би се мислити да је новим Устројством Савета борба између Савета и Кнеза била сасвим окончана, и саветска олигархија потпуно утврђена, следствено, да је и Гарашанинова влада која је ту олигархију представљала, била једна врло јака Влада која није имала ни од чег да преза. У ствари, Гарашанинова је влада стајала на врло слабим ногама, и могла сваког часа да падне. Она је била представник саветске олигархије, и опет зато имала свакодневне тешкоКе са Саветом, као и оне раније Владе које су се наслањале искључиво на Кнеза.

Ова на први поглед неразумљива ствар објашњује се личним саставом Савета. После „измирења“, у Савет су вра■ћени сви они саветници који су због своје опозиције Кнезу били истерани приликом Тенкине завере; али треба знати да су у Савету и даље остали сви они Кнежеви људи који су том истом приликом били постављени за његове чланове. Тако су се у Савету нашле једна према другој две групе: група Кнежева и група старе саветске опозиције, коју бисмо могли назвати Гарашаниновом групом, јер је обично гласала за Гарашанинову владу. Од седамнаест саветника, десет је било на Кнежевој а седам на Владиној страни (не узимајући у рачун она четири саветника који су били министри).

Бројна надмоТност Кнежеве групе није се осе Тала, док је та група била под утиском свога великог пораза, и док је трајала њена клонулост. Али она постепено долази к себи, миче се и исправља, као неко ко је био згажен али не и смрвљен. Етем-паша отпутовао је у половини априла; почетком маја, Кнежева група веП даје знаке живота од себе. Она почиње правити опозицију, истина још врло обазриво и дискретно.

Први је њен покрет вешт. Она предлаже да се тражи од Порте извршење свих хатишерифа о Србији. То је значило тражити од Порте исељење Турака из Србије, јер по хатншерифима Турци, с изузетком војних гарнизона по градовима, нису могли становати у Србији. Изгледало је да саме околности иду на руку Кнежевој групи. Баш кад је она покренула

208

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАД.А