Topola

био настао после Тенкине завере. Тврдили су да је суспенсивно вето „потпун израз законите владаочке ограничености у државама уставним," и да ми „себи честитати можемо да смо трећа држава у Европи, која се налази у таквом савршеном животу уставномТ 1 Да је новим Устројством Савета сва власт усредсређена у том телу које је услед тога постало тирански свемоТно, то се преТуткивало. Публици се говорило само о томе како су предвиђене предохране противу Кнежевог деспотизма. Нови министри показивали су се доступни либералним идејама. Министар правде Црнобарац пожурио се да укине кврге и тортуру. Говорило се да ће и шиба бити укинута. Наговештавало се да Ке се издати један закон о штампи, који Ке и цензури крај учинити. Овај либерализам нових министара стајао је у вези с оним наступом либерализма који је Карађорђевићев покушај личног режима био изазвао у публици... Тај је покушај поколебао код света осе Кање правне сигурности. У Видојевој афери видело се, како Влада чини притисак на највиши суд у земљи само да би упропастила једнога политичког противника. У Тенкиној завери видело се, како се први људи одводе војном силом у затвор као да би били хајдуци; како се окивају, не спроводе суду него суд долази к њима у тамницу; како се, осуђени, шаљу у Гургусовац без топлих хаљина на хладном времену, и како у Гургусовцу један од њих тајанствено умире... Као што Ке се и доцнијим личним режимима дешавати, КарађорђевиКев лични режим компромитовали су извесни политички процеси у којима је изгледало да је Влада начинила и од суда своје оруђе, и да нигде више нема заштите од њене самовоље. Узнемирена, публика је тражила строгу законитост и што веКу човечност у управи. Она је уједанпут осетила не само сву начелну него и сву практичну вредност либерализма.

Попуштајући тој либералној струји у публици, саветска је олигархија желела да обнови, ако може, своју популарност. Све незаконитости и погрешке последњих година она је бацала на рачун личног режима. Њене су присталице говориле: „Кнез је хтео да ослободи администрацију од саветског надзора и да влада с министрима из свога слободног избора, и ето чиме се то свршило: Видојевом ствари и Тенкином завером! Да се такви случајеви не би и у будуКе понављали,

1 СН (1858) 51. СД (1858) 29.

207

ВУЧИЋ И ГАРАШАНИН