Topola

ГЛАВА I ЗАКОН O НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ

Ми смо видели како су, после Тенкине завере, Вучић и Гарашанин били решени да терају кнеза Александра, и како је њихов покушај да то учине с помоГу Порте, остао без резултата. Њихово расположење према Кнезу није се променило ни после „измирења", кад су њих двојица наново постали његови први доглавници. Они су се могли помирити с њим, али старо поверење између њега и њих није се могло повратити. Ни он ни они нису могли заборавити Тенкину заверу. Кнез се бојао да они не спремају у потаји какву заверу или буну, као што је Тенка с друговима радио. Кнез је памтио да су Тенка и другови били Вучићевци, и да су њихови искази пред иследном влашћу јако теретили Гарашанина. Вучцћ и Гарашанин, опет, бојали су се да их Кнез не уплете у какву намештену заверу или буну (нарочито кад се био разнео лажан глас да ће Вучић у смедеревском округу дићи буну у корист Милошеву) 1 , ида их онда ни криве ни дужне не отера у Гургусовац. Гарашанин и Вучић памтили су насилно збацивање шесторице саветника и нечовечно поступање с гургусовачким сужњима, и држали су Кнеза способним за све. Врх свега тога дошла је опозиција коју је Кнежева група у Савету правила Гарашаниновој влади, и која је сваким даном бивала све жешћа. Вучић и Гарашанин могли су сасвим искрено мислити да њима, ради њихове самоодбране, не остаје ништа друго него да покушају оборити Кнеза. Питање је могло бити само о томе, на који начин да га оборе. Њихови ранији планови да то учине с помоћу једне европске комисије или с помоћу Порте, показали су се немогућни. У буне и завере нису хтели ни један ни други да газе. Вучић је био сувише стар, а Гарашанин сувише бирократ; поред тога Тенкина их је завера учинила обојицу врло обазривима. Према томе није остајало

1 Мемоари Николе Христића.