Topola

ништа друго него да покушају оборити Кнеза Народном Скупштином. На Народну Скупштину они се нису решили од беса, него под притиском једне тешке политичке ситуације, из које нису знали како друкчије да изиђу.

Али да би се Народна Скупштина могла сазвати, није било довољно да то желе Вучић и Гарашанин, него је требало још да на то пристану Кнез и Савет. Кнез није пристајао лако. Он није веровао Вучићу и Гарашанину; једна Скупштина која се имала изабрати под њиховом управом, и о којој се шапутало да се ради његовог збацивања сазива, није му могла бити по вољи. Што се тиче Савета, Кнежева група која је у њему имала већину, једнако је подсећала на искуство које се имало са Скупштином од 1848. На ту Скупштину нису дошли само народни посланици, него још и читаве гомиле сељака, које никаквог мандата нису имале; то више није била Скупштина него вашар. Вучић је био успео да сав тај искупљени народ узбуни и противу Кнеза и противу министара и противу Савета; благодарећи својој демагошкој вештини, он је један вредио више на тој Скупштини него све земаљске власти заједно. Док је Вучић жив, говорила је Кнежева група, код нас не може бити редовне Скупштине. 1 Он Ке од сваке Скупштине начинити метежну и бунтовну гомилу. ИГш на Скупштину, значи иГш пред једну сељачку узбуну, и бацити се на милост и немилост њеном вођу Вучњћу.

Кнез и његова група нису, дакле, пристајали на Скупштину. Вучић и Гарашанин били су немоћни да својим личним утицајем њихов отпор савладају. Због тога су покушали да изазову у народу такву струју у корист Скупштине, пред којом би Кнез и његова група морали попустити.

Вучић је први почео подбуњивати народ, и то не кријуГш ни од кога шта ради. Не тражеГш одсуства од дужности, он се кренуо у Смрдан-Бару, агитујуГш целим путем за Скупштину. Говорио је да Скупштине мора бити да би се спасао „кукавни народ“, који пропаде од породице Ненадовића. Говорио је о терању чиновника, о смањењу пореза, о укидању такса више или мање све оно што је и 1848 говорио. 2 Он је за све прилике имао једну исту демагошку беседу.

Гарашанин је радио опрезније. Он није агитовао сам за Скупштину, него је пустио да то чине с једне стране Обре-

1 Грујић 5 јула 1858.

2 Грујић 22 јула, 8 августа, 15 септембра 1858. Игњат Васић, Дневник (Шабац 1889) I, 14 и 16.

216

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА