Topola

новићевци; с друге, један део млађе интелигенције у Београду који ће доцније с Обреновићевцима из народа створити либералну странку. Пре него што бисмо говорили о односима између Гарашанина и те две политичке групе, треба видети ближе какве су те две групе биле.

Обреновићеваца било је у Србији откад и Обреновића. Али једном партијом они су постали тек после преврата од 1839 и 1842, кад је нова Влада стала гонити прво присталице Милошеве, па онда у опште присталице династије Обреновића. Обренови-ћевци су бацани у рупе и у обор, злостављани секиром и топузом, пропуштани кроз шибу, убијани, к њихови лешеви ударани на точак. Један пример њиховога страдања под уставобранитељима даје нам неки Павле Мирковић, кога су догађаји од 1839 затекли као трговца с капиталом од сто дуката. Осумњичен, по Милошеву паду, као присталица старог Кнеза, он би везан од власти и послан Вучићу у Крагујевац; одатле, после, у Београд, где је провео у тешком гвожђу пет месеца. После тога остао је на миру до Михаиловог пада. Тада га начелство наново затвара, и удара му педесет штапа. Долази Катанска Буна. На захтев ВучиКев, Павла везују и шаљу преко Ваљева у Шабац, где га бацају у познати ВучиКев обор. Из Шапца, опет везана, шаљу га у Београд, где остаје два месеца затворен. Најзад спроводе га у Брусницу, где пролази кроз шибу од три стотине момака, девет пута једно за другим, и као да све то не би било доста, по свршетку шибе, један од момака удара га штапом по дну ребра, тако да му кожа пукне. Треба још знати да је Павле, по судској пресуди, био лишен свих покретних и непокретних добара... 1 Оваква страдања прибила су ОбреновиТевце у гомилу, учинила да се код њих развију осећаји солидарности као код чланова једне исте партије. Годинама, у Кутању и трпљењу, у њима се купила жудња за осветом, и стварала вера да мора доћи један дан кад Те се династија Обренови-ћа вратити, и кад ће њене верне присталице моћи да се разрачунају са својим гонитељима. Што је већма падао углед кнезу Александру Карађорђевићу, кураж Обреновићеваца све је већма расла. Уочи Тенкине завере, кад су односи између Кнеза и Савета били највећма затегнути, међу Обреновићевцима одмах се осетио покрет. Уједанпут, вели Гарашанин у једном писму, „груну глас за Обреновиће“, ито како у Београду тако и у унутрашњости.' 2 Имена Милоша и

1 ККУ (1859) 2025.

2 6 августа 1857.

217

ЗАКОН О НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ