Topola

такве покушаје. Он је нашао да је мање зло задржати Гарашанина на влади, примити његове предлоге о Скупштини, па лосле настати да Скупштиља буде састављена из лојалних елемената, који немају непријатељске намере према престолу. 1

Добив Кнежев пристанак, Гарашанин је упутио Савету писмени акт о Скупштини. Он каже у том акту да се Скупштина мора држати, јер народ жели да изјави Влади тешкоће које осе Га. Због несазивања Скупштине, народ губи поверење у Владу, и ауторитет власти слаби. ТешкоГе које народ осеГа, долазе од спорог суђења, рђавога пореског система, нових шумских такса итд. Скупштина би имала да каже какве измене ваља учинити у грађанско-судском поступку, у пореском закону, у шумској уредби, па да народ буде задовољан. 2 ...Како је Гарашанин представљао ствари, Скупштина није могла ни за ког бити опасна. По његову предлогу, Савет је одмах решио да се Скупштина држи, и то саветско решење Кнез је истог дана потврдио. После овога Савет је изабрао комисију која Те израдити пројекат закона о Скупштини.

Али тек што су отклоњене унутрашње сметње за држање Скупштине, појавиле су се спољашње. Саветско решење донето је и потврђено 3 септембра (1858); 12 септембра, Велики Везир телеграфише београдском паши да се Порта противи (s’оррозе) држању Скупштине; за свршивање државних послова довољне су оне власти које је Устав предвидео, а то су Кнез и Савет. Портина интервенција умало није покварила сав Гарашанинов план са Скупштином. Али Порта је убрзо била принуђена да се повуче натраг, Русија и Француска нашле су да се Порта, забрањујући Народну Скупштину, меша у српске унутрашње ствари, и тиме вређа Париски Уговор који је Србији признао право на самосталну унутрашњу управу. Порта је онда покушала да објасни тим двема Силама да она није послала никакву заповест српској Влади, него само савет, тј. она нам није забранила држање Скупштине, него нам само рекла да за држање Скупштине није изабран подесан тренутак. У вези с тиме, београдски паша изјавио је нашој Влади да се Порта само с тога противила држању Скупштине, што није знала да ће претходно бити донет један закон који Ге давати сва потребна јемства за правилан ток скупштинског рада. Али, и ако је одустала од Формалног отпора, Порта није престајала

1 Грујић, Св.-Андрејска Скупштина.

2 СА (1858) 572.

224

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА