Topola

98

као релејске станице. Лудост ове наредбе у чисто нојничком погледу је очигледна, као што је била очигледна и судбина ових напуштених људи који су се нашли у мору узрујана арбанаскога становништва, огорчена свнрепствима српске војске у источним крајевима. То огорчење је ове јаднике прогутало. Од извесних станица није нико остао да јавн шта је са њима било, и узаман их њихови родитељи и браћа још увек преко новина траже. Осветннчко паљење села и масакрирање арбанаскога становништва није никаква накнада за узалудне губитке.

Ниска лудости и жртава која је на крају крајева прогутала приморски одреднема краја. Како је величина задатка у сваком погледу премашала снагу одреда, на предстражу на Дајчу, месту прве погибије у борби са скадарском посадом, бачено је нешто мало дринаца другога позива. Без шаторских крила и у кршу где није бнло ни дрвцета да се ватра заложи, они су чували стражу и пропадали од зиме. И после првога озбиљнога напада одморних трупа скадарске посаде дринци су морали попуститн, остављајући иза себе лешеве које су појачања шумадинаца неколико дана купнла п сахрањивала. Али је брдинка касапнпца врхунац овога безобзирнога бацања људи у смрт н авантуристичких бравура без смисла и икаквих изгледа на успех. Историју те касапнице још увек обавија таман вео. Скадарска утврђења су најмодернијега тнпа, јер је Турска нарочпто полагала да Скадар, као истакнути шиљбок на крајњој и врло важној тачци царства, буде што