Topola

боље утврђен. Ровови су маскирани, у земљи, и саграђени од бетона. Најбољим двогледима споља се ништа не види, а када се отвори борба не зна се одакле све ватра не сипа. Продирање нападача спречава неколико низова различннх препона, нарочито хајдучких јама које се могу ставити под воду и бодљикастих жица које су повезане гвозденим стубовима утврђеним у цементним подлогама. Цело утврђење је сада брањено не само пешачком ватром из заклоњених ровова већ многобројном арти.љеријом, нарочито градским топовима највећега калибра.

Да се таква утврђења не освајају голим шакама, уз потпору неколико брдских батерија, чак бвз иједнога пољскога топа , то је могла проценити најобичнија војничка памет. Па ипак је напад наређен и 26 јануара српском народу приређена једна од најлуђих и најтежих погибија у целом српско-турском рату. Глас о страховитој погибији продрла је случајно преко Црне Горе до Београда, и београдска Штампа није погрешила када је у чланку „Битка на Брдицама" напала страховиту погибију речима;

„Опште је осећање, да се тамо није водио рачун о људима. Људи су изгубили своју ранију вредност и вреде таМан онолико колико и бундеве .“

А после неколико дана „један стручњак 11 , иза кога се крије извесно неки официр, пише у истом листу у чланку „Један злочин“:

„Свакога даиа избијају ујавиости нови јсзовити

дста.ЂИ о страховитој касапници иа коју је извсден наш прнморски одред па Брдицама. Влада, истнна, продужава и даље да ову крваву трагедију обмотава иајвећом мистериозпошћу и увек избегава да објави листу губитака које јс наша војска претрпела у том махнитом предузсћу, Али после објаве нашег извс-