Topola

106

је попљачкао од становннштва целу готовину људске и сточне хране. При средњевековном систему снабдевања трупа, да се колико толико утоли глад војника, гурани су у глад мештани. Тај систем снабдевања трупа напунио је џепове многога војнога н цивилнога чиновника који су у ове областн ушлн са довољно искуства колика је моћ новца; он ннје олакшао народу у Србији терет ратних трошкова, а натоварио му је на врат још теже бреме угушивања изазваних буна.

Влада је ту пљачку узаконила и подигла до највншега степена увођењем конШрибуционих . такса које су војне, и цивилне власти у новим крајевима наплаћивале. О скандалозној претераностн тих такса довољно је да наведемо само ова неколика примера. Од сто килограма наплаћивано је на шпиритус 117 дин., на гас 54’65, на со 17’60, на шећер 30, на пиво 20, на зејитин 20, на кафу 100 и т. д. Похватани су. дакле, сви они Предмети који се у народним масама највише троше. без којих оне не могу. Оне су се свалиле као сињи терет на опљачкане и зарада лишене мештане и на сироте војне обвезнике, ако су кад п кад попили кафу, набавили гаса за своје стражаре или купилн које парче шећера да разблаже опорост окорела и буђава тајина. И када их шаље у смрт за бољу будућност њене експлоатацпје, буржоазија их прати својим познатим апаратом посредних пореза. А да тим таксама не би много збунила ненавикнути трговачки свет новнх крајева и да би га упутнла како да се помогне, на призианицама по наређењу Врховне Команде пише: „Увозник се овлашћује да контрибуциону