Topola

105

Ни несумњиво дивља и некултурна афричка племена нису никада дочекивала европскога наметљивца целивањем његове беле руке. Још мање се то могло очекивати од Арбанаса који cv већ били испуњени извесним политичким тежњама за које су последњих десетак година .толико жртава поднели и са којима је био упућен да рачуна сваки онај који није био унапред решен на борбу до истребљења. Арбанаска побуна септембра меседа, због које је Србија морала поново мобилисати близу три дивизије, је класичан пример како се колонијални ратови изазивају. Окупација српске војске простирала се са истока до на саме капије клисура и кланаца. Она је раставила орача од њиве, стоку од паше, стада од појишта, село од воденице, купца и продавца од пијаце, околину од вароши, а читава планннска насеља од свога привреднога центра и житнице за исхрану. Арбанас с оне стране није смео крочити на своју земљу која је остала на овој страни. Сви изворн за живот били су пресечени. У очајању и глади народ је најпре молио за слободан долазак на тржишта, а када му је и то ускраћено, између смрти од глади и смрти од олова он је изабрао ову другу. При тој побуни могли су се умешати разни домаћн и страни агенти, на које је влада с пл-аном скретала пажњу јавности, али земљиште за евентуални утицај тих елемената припремила је влада г. Пашића, одбијајући арбанаско становииштво од себе оним истим ■средствима којимајесе најбољемогла послужитн да му положај олакша и да га себи привуче. Али војни режим није само обуставио послове и пресекао редовне изворе зараде, већ