Topola

117

осетиле су државне финансије и наш привредни развитак, али највише оне десетине хиљада робова што пропадају по арбанским кршевима. Они су избачени на границу да својим животима заустављају талас огорчења који су власници завојевачком политиком изазвали и да чувају демљу од опасности у коју је том приликом увучена. Ланцима којима је хтела оковати туђи народ буржоазија је стегнула слободу своје земље и свога народа.

Докле се, напослетку, освајачки поход на Арбанију хоће да оправда лажним теоријама о неспособности Арбанаса за национални развитак, истините, на жалост врло истините зле последици тога похода показале су пред целим народом неспособност власничких класа за политику народних интереса. Какве he резултате дати рад оних који се у Арбанији за аутономију своје земље боре, то је засебно питање на које he једино будућност дати тачан одговор; али потпун и скуп пораз освајачке политике наше буржоазије која се против аутономије борила стоји пред нама као свршен чин и звони као једна фина историска иронија на теорију националне „неспособности" Арбанаса. А пошто са поразом освајачке политике није завршен ланац опасности и жртава по слободу српскога народа и будућност Србије, потребно је бар сад погледати истини у очи и насупрот предрасудама признати: да је борба коју данас арбанаско племе води природна, неизбежна асториска борба за један друкчији политички живот него што га је амало под Турском и друкчији него што му га намећу његови ceuрепи суседи, Србија, Грчка и Црна Гора. Слободан српски народ треба ту борбу да цени и